sve moze da ima svoj smisao ako ima ogranicen domet.

Onaj kome novac nije komad hleba ili napora i znoja, nema pojam sta je cena tog komada hleba ni rada i znoja.
Ko novac, te hartije umnih fantazija i fikacija ostvaruje manipulativnim mahinacijama i ne zna sta je vrednost onog pravog novca.
Da je boca i milione, platio bi, jer nista ne odvaja od svojih usta, ni od svojih komocija. Nikakvu mala gladna usta ne hrani.
A boca kao boca od stakla i ona cista uobrazilja i fikcija kockanja.
Staklena boca sa tecnoscu od jednog litra.

Na kraju moze da bude i voda iz bare, samo je potrebna mozdana uobrazilja da to nesto vredi i da se tako cuvaju pare formom fame.

Niti ce boca da promeni zivot ljudi. Niti ce onaj ko uzme gutljaj iz nje da se isceli, ako jos i ne pokvari stomak, jer i alkohol nije vecan.
Ima tu i drugih organskih materija za modifikovanje, a o trudu i izuzetno velikoj mudrosti cuvanja da ne pricamo.

Jedino sto vredi bila je necija uobrazilja svrhe zivota.